ГРАД ЛОЗНИЦА
ПРИВРЕДНИ, КУЛТУРНИ И ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР ПОДРИЊА
Лозница се први пут помиње у повељи краља Милутина, када је Катарина, супруга Милутиновог брата Драгутина, подигла оближњи манастир Троношу (1317. година). Налази се у западном делу Србије, у подножју планине Гучево, на десној обали реке Дрине, у близини границе са Босном и Херцеговином . Лозница је природни, привредни, саобраћајни, културни и туристички центар овог дела Подриња. Са око 80000 становника у 54 насељена места, простире са на површини од 612 km² и налази се на надморској висини од 142 m, клима је блага, континентална.
Вода је питка и високог квалитета уз обиље водотокова и извора као и две бање са природним изворима минерално-сумпоровите воде. Лозница и њена околина су изузетно туристички богати простори, неизоставне дестинације приликом туре кроз Србију. Стога смо за вас издвојили најбитније информације о граду и представићемо његову туристичку понуду. Истражите све њене детаље и организујте савршен одмор за вас и вашу породицу.
Један град није само насеобина и територија, то су пре свега људи, ствараоци, култура. Лозничани су гостопримљиви и привржени свом завичају, поносни на своју историју и брину о очувању традиције и културе , говоре најчистији српски књижевни језик и пишу ћирилицом. Лозница има добар географско - саобраћајни положај. Кроз Лозницу пролази главна саобраћајница Београд - Шабац - Лозница - Зворник - Тузла - Сарајево, односно Бијељина - Лозница - Мали Зворник - Бајина Башта - Ужице и даље до Црногорског приморја. Путем Лозница - Осечина - Ваљево - Лајковац излази на Ибарску магистралу. Кроз Лозницу пролази и железничка пруга Шабац - Зворник. Лозница је природни, привредни, саобраћајни и културни центар овог дела Подриња.
ПРИВРЕДНИ, КУЛТУРНИ И ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР ПОДРИЊА
Лозница се први пут помиње у повељи краља Милутина, када је Катарина, супруга Милутиновог брата Драгутина, подигла оближњи манастир Троношу (1317. година). Налази се у западном делу Србије, у подножју планине Гучево, на десној обали реке Дрине, у близини границе са Босном и Херцеговином . Лозница је природни, привредни, саобраћајни, културни и туристички центар овог дела Подриња. Са око 80000 становника у 54 насељена места, простире са на површини од 612 km² и налази се на надморској висини од 142 m, клима је блага, континентална.
Вода је питка и високог квалитета уз обиље водотокова и извора као и две бање са природним изворима минерално-сумпоровите воде. Лозница и њена околина су изузетно туристички богати простори, неизоставне дестинације приликом туре кроз Србију. Стога смо за вас издвојили најбитније информације о граду и представићемо његову туристичку понуду. Истражите све њене детаље и организујте савршен одмор за вас и вашу породицу.
Један град није само насеобина и територија, то су пре свега људи, ствараоци, култура. Лозничани су гостопримљиви и привржени свом завичају, поносни на своју историју и брину о очувању традиције и културе , говоре најчистији српски књижевни језик и пишу ћирилицом. Лозница има добар географско - саобраћајни положај. Кроз Лозницу пролази главна саобраћајница Београд - Шабац - Лозница - Зворник - Тузла - Сарајево, односно Бијељина - Лозница - Мали Зворник - Бајина Башта - Ужице и даље до Црногорског приморја. Путем Лозница - Осечина - Ваљево - Лајковац излази на Ибарску магистралу. Кроз Лозницу пролази и железничка пруга Шабац - Зворник. Лозница је природни, привредни, саобраћајни и културни центар овог дела Подриња.
МАНАСТИР ТРОНОША
СПОЈ ДУХОВНОСТИ И ПРИРОДЕ
Манастир Троноша налази се 17 км од Лознице, на путу за Крупањ. По предању, изградња манастира се везује за краља Драгутина, који је почео подизати манастир, али га је смрт претекла, па га је завршила његова жена Катарина 1317. године. Током Турског периода Троноша је неколико пута паљена, рушена и пљачкана. Поново је подигнута 1559. године. Манастир је спаљен 1813. године, а обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића.
Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Оштећена је и током Другог светског рата. Поново је обновљена 1961. године и отада манастирски комплекс поприма данашњи изглед. Данашњи манастирски комплекс чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. Цео манастирки комплекс је складан и прилагођен туристичком боравку.
За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја: Ратарске свеће. Два суседна села скупљају прилоге и прилажу манастиру Троноши, у воску изливене свеће за Велики четвртак. Свеће су високе око 2м и тешке преко 50 кг. Ни у најтежим данима историје овог краја, овај обичај није прекидан. Недалеко од манстира Троноше, налази се чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдану. Изнад чесме издиже се капела Светог Великомученика Пантелејмона. Првобитна чесма и капела, по народном предању подигнуте су уочи Косовске битке 1388. године. Много пута су кроз историју рушене. Садашња капела са чесмом подигнута је 1968. године.
По предању, Троноша је добила име по три речице које носе воду, па се код манастира састају у једну Постоји предање да је манастир задужбина браће Југовића. По Троношком летопису, манастир је саградила Катарина, жена краља Драгутина Драгутину, његовој жени Катарини и синовима Владиславу и Урошићу приписује се више задужбина: Троноша, Тавна, Папраћа, Рача.
СПОЈ ДУХОВНОСТИ И ПРИРОДЕ
Манастир Троноша налази се 17 км од Лознице, на путу за Крупањ. По предању, изградња манастира се везује за краља Драгутина, који је почео подизати манастир, али га је смрт претекла, па га је завршила његова жена Катарина 1317. године. Током Турског периода Троноша је неколико пута паљена, рушена и пљачкана. Поново је подигнута 1559. године. Манастир је спаљен 1813. године, а обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића.
Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Оштећена је и током Другог светског рата. Поново је обновљена 1961. године и отада манастирски комплекс поприма данашњи изглед. Данашњи манастирски комплекс чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. Цео манастирки комплекс је складан и прилагођен туристичком боравку.
За манастир Троношу везан је један од најлепших народних обичаја: Ратарске свеће. Два суседна села скупљају прилоге и прилажу манастиру Троноши, у воску изливене свеће за Велики четвртак. Свеће су високе око 2м и тешке преко 50 кг. Ни у најтежим данима историје овог краја, овај обичај није прекидан. Недалеко од манстира Троноше, налази се чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдану. Изнад чесме издиже се капела Светог Великомученика Пантелејмона. Првобитна чесма и капела, по народном предању подигнуте су уочи Косовске битке 1388. године. Много пута су кроз историју рушене. Садашња капела са чесмом подигнута је 1968. године.
По предању, Троноша је добила име по три речице које носе воду, па се код манастира састају у једну Постоји предање да је манастир задужбина браће Југовића. По Троношком летопису, манастир је саградила Катарина, жена краља Драгутина Драгутину, његовој жени Катарини и синовима Владиславу и Урошићу приписује се више задужбина: Троноша, Тавна, Папраћа, Рача.
БАЊА КОВИЉАЧА
НАСЛЕЂЕ ПРИРОДНОГ БОГАТСТВА
Скривена у зеленилу једног од најлепших и највећих паркова у Србији, на десној обали доњег тока Дрине, у подножју планине Гучево (779 м), 6 км од Лознице, 80 км од Ваљева и 144 км од Београда, налази се Бања Ковиљача. Убраја се у најпризнатије бање у земљи и једно је од најстаријих и најпосећенијих лечилишта, поседује два природна лековита чиниоца: термоминералну воду и пелоид-лековито блато. Специјална болница за рехабилитацију у Бањи Ковиљачи је елитна здравствена установа у којој се спроводи програм медицинске рехабилитације и лечења као и програми дијагностике и превенције. У склопу ове болнице налази се и одељење за рехабилитацију деце које је прво такве врсте у земљи.
Бањски парк је по величини други парк у Србији, сам центар парка чини грандиозна фонтана. Најлепши и најзначајнији објекат је бањска дворана Кур-салон, симбол бање, отворен 1932. године под покровитељством краља Александра Карађорђевића па ову бању зато зову и “Краљевска Бања“, а због раскошних природних лепота заслужено носи назив “Подрињска лепотица”. Од осталих објеката посебну вредност имају сумпорно купатило „Краља Петра Првог“, блатно купатило и бањске виле: Херцеговина, Далмација, Босна, Ковиљача, Београд.
У Бањи Ковиљачи се традиција и савремена научна достигнућа спајају у служби здравља људи. У оквиру Специјалне болнице ради и wеллнесс центар „Ковиље“ где ћете пронаћи уметност здравља и лепоте: базени (отворени и затворени), сауна, соларијум, ђакузи, масаже и купке у краљевској кади.
ПЛАНИНА ГУЧЕВО
КРОВ ЛОЗНИЦЕ И ЧУВАР НАШИХ ПРЕДАКА
Планина Гучево представља још једно бајковито место у Србији, погодно за одмор од градске средине и удобан боравак у прелепом природном амбијенту. Налази се изнад Лознице и Бање Ковиљаче у западном делу Србије. Гучево је планина богата минералним изворима са бројним потоцима који извиру на планини и кроз њу отичу према реци Јадар и Дрини.
На њој такође избијају и термо – минерални извори Бање Ковиљаче. Највиши врх планине је Црни врх, налази се на 779 метара надморске висине, изнад Бање Ковиљаче и недалеко од Лознице. Шуме су заштитни знак Гучева. Ову планину красе столетне шуме, углавном букове, које пресецају уређене пешачке и бициклистичке стазе. Поред шума, планину красе ливаде препуне процветалог лековитог и шумског биља.
Спој нетакнуте природе, густе букове шуме, чистог ваздуха, уређених стаза и терена као и угоститељска понуда чине да ова планина постаје све атрактивнија за пешаке, планинаре, бициклисте, екстремне спортове и љубитеље природе. Посебно задовољство нуди љубитељима лова који овде могу пронаћи зеца, лисицу, фазана, вука, срну, дивљу свињу.
ИСТОРИЈСКЕ БИТКЕ
Битка на Дрини представља низ борби које су водиле снаге Краљевине Србије са циљем да зауставе други покушај Аустроугарске да продре у Србију, током 1914. године. Гучевска битка је започета 8. септембра 1914. године и ово је била једна од најтежих битака, позната је и као једна од првих рововских борби из Првог светског рата. Српски и аустроугарски ровови били су на веома малој удаљености, која је на појединим котама износила свега 5 – 7 м. Овако мала удаљеност између српских и аустроугарских ровова била је ради паралисања аустроугарске артиљерије, која је била далеко надмоћнија од српске. Основни циљ аустроугарске офанзиве, да се пробије кроз центар и опколе српску војску, није остварен и поред опште надмоћи непријатеља и почетних успеха. У борбама на Гучеву српске трупе имале су знатне губитке, али су оствариле свој циљ паралишући аустроугарску војску на овом делу фронта скоро два месеца.
СПОМЕН КОСТУРНИЦА ПОДИГНУТА У ЧАСТ ЈУНАЦИМА
Спомен костурница посвећена јунацима изгинулим у чувеној бици на Дрини током Првог светског рата налази се на овој планини и представља њен значајни културно историјски споменик. У њој су и сахрањене сакупљене кости жртава. На планини познаваоци ове битке још увек могу да препознају линије ровова, земуница и кратера који сведоче о овом сукобу. Спомен костурницу (висока 15 метара) је 1929. године подигло Удружење резервних официра и ратника, као трајно сећање на ту значајну битку у историји српског народа.
Уколико желите да истражите што детаљније планину Гучево и историјска дешавања на тој планини, саветујемо вам да посетите Инстаграм страницу "gucevo_sa_okolinom" где можете пронаћи детаљњне информације о историјским дешавањима као и најзанимљивијим историјским чињеницама о самим борбама.
КРОВ ЛОЗНИЦЕ И ЧУВАР НАШИХ ПРЕДАКА
Планина Гучево представља још једно бајковито место у Србији, погодно за одмор од градске средине и удобан боравак у прелепом природном амбијенту. Налази се изнад Лознице и Бање Ковиљаче у западном делу Србије. Гучево је планина богата минералним изворима са бројним потоцима који извиру на планини и кроз њу отичу према реци Јадар и Дрини.
На њој такође избијају и термо – минерални извори Бање Ковиљаче. Највиши врх планине је Црни врх, налази се на 779 метара надморске висине, изнад Бање Ковиљаче и недалеко од Лознице. Шуме су заштитни знак Гучева. Ову планину красе столетне шуме, углавном букове, које пресецају уређене пешачке и бициклистичке стазе. Поред шума, планину красе ливаде препуне процветалог лековитог и шумског биља.
Спој нетакнуте природе, густе букове шуме, чистог ваздуха, уређених стаза и терена као и угоститељска понуда чине да ова планина постаје све атрактивнија за пешаке, планинаре, бициклисте, екстремне спортове и љубитеље природе. Посебно задовољство нуди љубитељима лова који овде могу пронаћи зеца, лисицу, фазана, вука, срну, дивљу свињу.
ИСТОРИЈСКЕ БИТКЕ
Битка на Дрини представља низ борби које су водиле снаге Краљевине Србије са циљем да зауставе други покушај Аустроугарске да продре у Србију, током 1914. године. Гучевска битка је започета 8. септембра 1914. године и ово је била једна од најтежих битака, позната је и као једна од првих рововских борби из Првог светског рата. Српски и аустроугарски ровови били су на веома малој удаљености, која је на појединим котама износила свега 5 – 7 м. Овако мала удаљеност између српских и аустроугарских ровова била је ради паралисања аустроугарске артиљерије, која је била далеко надмоћнија од српске. Основни циљ аустроугарске офанзиве, да се пробије кроз центар и опколе српску војску, није остварен и поред опште надмоћи непријатеља и почетних успеха. У борбама на Гучеву српске трупе имале су знатне губитке, али су оствариле свој циљ паралишући аустроугарску војску на овом делу фронта скоро два месеца.
СПОМЕН КОСТУРНИЦА ПОДИГНУТА У ЧАСТ ЈУНАЦИМА
Спомен костурница посвећена јунацима изгинулим у чувеној бици на Дрини током Првог светског рата налази се на овој планини и представља њен значајни културно историјски споменик. У њој су и сахрањене сакупљене кости жртава. На планини познаваоци ове битке још увек могу да препознају линије ровова, земуница и кратера који сведоче о овом сукобу. Спомен костурницу (висока 15 метара) је 1929. године подигло Удружење резервних официра и ратника, као трајно сећање на ту значајну битку у историји српског народа.
Уколико желите да истражите што детаљније планину Гучево и историјска дешавања на тој планини, саветујемо вам да посетите Инстаграм страницу "gucevo_sa_okolinom" где можете пронаћи детаљњне информације о историјским дешавањима као и најзанимљивијим историјским чињеницама о самим борбама.
РЕКА ДРИНА
РЕКА КОЈА ОСЛИКАВА ЛЕПОТУ ПОДРИЊА
Река Дрина се налази у западној Србији и протиче поред Лознице. Чини природну границу између Србије и Босне и Херцеговине. Дрина настаје спајањем Таре и Пиве код Сћепан Поља, између вртоглавих масива планине Сињајевине (2.277 м) и Дурмитора (2.520 м) у Црној Гори, а после 345 км тока се улива у реку Саву. Дрина са својим притокама пресеца готово читав динарски планински систем, стварајући хидроенергетски потенцијал без премца на Балкану. Река Дрина је рај недирнуте природе, планинских врхова и бујних шума и сматрају је једном од најлепших и најчистијих речних токова Европе. Река Дрина је планинска, обимна, зелена, божанствена, таласаста река са брзацима, која протиче и хуји кроз пејзаже прелепих околних планина, клисура, кањона, шума и вртоглаво чистог ваздуха. Представља савршено место за одмор и опуштање у летњим месецима на неким од познатих плажа као што су Жићина плажа, Сунчана река и многа друга места. Река Дрина представља прави рај за риболовце током читаве године, захваљујући изванредним риболовачким теренима, посебно за мушичарење.
Дринска регата је најстарија и најмасовнија манифестација на реци Дрини која се организује у сарадњи са општином Мали Зворник. Одржава се у успомену на древне дринске сплаваре и представља спој традиције са савременим туристичким трендовима. Овај јединствени карневал на води уз велики број других разноврсних садржаја представља једну од највећих туристичких манифестација у Србији и највећи међународни догађај на води у овом делу Европе. Дринска регата поред великог спуста реком Дрином обухвата и бројне пратеће садржаје који сваке године у августу у Лозницу привуку велики број посетилаца.
Сматра се да име Дрина потиче од прасрпске основе ДЕР, од које је настао и глагол драти, дерати са значењем цепати, кидати. Ова реч описује велику снагу воде, која има моћ да дере стене, планине и земљиште ради стварања свог тока. По другој теорији име Дрина потиче од старогрчког назива Дринос (Дреинос), што је код старих Римљана постало Дринус (Дринус). Римљани су то име преузели од староседелаца а верује се да је то било име митолошког паганског божанства. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика и Зеленка – по смарагдно зеленој боји воде. Због кривудавог тока реке у говору се често употребљавају изреке ко ће криву да исправи Дрину или немој да ми извијаш криве Дрине, које указују на неки сувишан, бескористан посао.
Кањон Дрине чија је дубина 700-1000 м представља први кањон по овом параметру у Србји и трећи у свету после кањона Колорада ( 1800 ) који се налази у САД. Дрина са реком Врело је у акцији избора седам српскх чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту Србије.
РЕКА КОЈА ОСЛИКАВА ЛЕПОТУ ПОДРИЊА
Река Дрина се налази у западној Србији и протиче поред Лознице. Чини природну границу између Србије и Босне и Херцеговине. Дрина настаје спајањем Таре и Пиве код Сћепан Поља, између вртоглавих масива планине Сињајевине (2.277 м) и Дурмитора (2.520 м) у Црној Гори, а после 345 км тока се улива у реку Саву. Дрина са својим притокама пресеца готово читав динарски планински систем, стварајући хидроенергетски потенцијал без премца на Балкану. Река Дрина је рај недирнуте природе, планинских врхова и бујних шума и сматрају је једном од најлепших и најчистијих речних токова Европе. Река Дрина је планинска, обимна, зелена, божанствена, таласаста река са брзацима, која протиче и хуји кроз пејзаже прелепих околних планина, клисура, кањона, шума и вртоглаво чистог ваздуха. Представља савршено место за одмор и опуштање у летњим месецима на неким од познатих плажа као што су Жићина плажа, Сунчана река и многа друга места. Река Дрина представља прави рај за риболовце током читаве године, захваљујући изванредним риболовачким теренима, посебно за мушичарење.
Дринска регата је најстарија и најмасовнија манифестација на реци Дрини која се организује у сарадњи са општином Мали Зворник. Одржава се у успомену на древне дринске сплаваре и представља спој традиције са савременим туристичким трендовима. Овај јединствени карневал на води уз велики број других разноврсних садржаја представља једну од највећих туристичких манифестација у Србији и највећи међународни догађај на води у овом делу Европе. Дринска регата поред великог спуста реком Дрином обухвата и бројне пратеће садржаје који сваке године у августу у Лозницу привуку велики број посетилаца.
Сматра се да име Дрина потиче од прасрпске основе ДЕР, од које је настао и глагол драти, дерати са значењем цепати, кидати. Ова реч описује велику снагу воде, која има моћ да дере стене, планине и земљиште ради стварања свог тока. По другој теорији име Дрина потиче од старогрчког назива Дринос (Дреинос), што је код старих Римљана постало Дринус (Дринус). Римљани су то име преузели од староседелаца а верује се да је то било име митолошког паганског божанства. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика и Зеленка – по смарагдно зеленој боји воде. Због кривудавог тока реке у говору се често употребљавају изреке ко ће криву да исправи Дрину или немој да ми извијаш криве Дрине, које указују на неки сувишан, бескористан посао.
Кањон Дрине чија је дубина 700-1000 м представља први кањон по овом параметру у Србји и трећи у свету после кањона Колорада ( 1800 ) који се налази у САД. Дрина са реком Врело је у акцији избора седам српскх чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту Србије.