ТРШИЋ-НАЈЛЕПШЕ СЕЛО У СРБИЈИ
Тршић је удаљен 6 км од Лознице на путу за Ваљево. Тршић је у литератури познат као родно место реформатора српског језика, Вука Стефановића Караџића. Вероватно најпознатије село у Србији, Тршић, није само родно место једне од најзначајнијих личности српске историје, већ је и апсолутно најпосећеније рурално насеље у Србији. Ово је и један од најлепших природних предела Србије, а очување ове зелене средине умногоме има везе баш са Тршићем.
Објекти који се налазе у знаменитом месту Тршић саграђени су у околним селима и пренети у комплекс, тако да су сачували своје просторне и конструктивне облике. Укупан број објеката је 35 и сви се налазе од заштитом: куће, вајати, качаре, млекаре, амбари, воденице, црква, магазе, односно сви они објекти који су некад чинили старо српско домаћинство. У тим објектима се данас налазе Музеј језика и писма, Кућа писаца, Музејска поставка Вукових сабора, Вук и наука, Радионица старих заната, црква брвнара Светог Архангела Михаила, Вукова спомен кућа са окућницом, апартмани за смештај гостију, сувенирница.
Ово је први музеј у Србији који ће се старати о очувању нематеријалне културне баштине, кроз усмеравње активности на истраживање језика и писма који су носиоци нематеријалног културног наслеђа путем интердисциплинарног приступа у истраживању традицијске духовне културе. У Музеју је постављена и стална изложбена поставка Историјски развој српског језика и писма. Музеј поседује и звучни архив, у којем се бележе савремене одлике говора српског језика, различите форме приповедања и лингвистички стереотипи о српском језику.
Тршић је највише посећен за време ђачких екскурзија карактеристичних за почетак и крај школске године, за време традиционалних манифестација – Вуков сабор и Ђачки Вуков сабор, и током лета и викендом када је повећан број излетника. Комплекс је под заштитом државе. Први Вуков сабор овде одржан је 1933. године, као једна од најзначајнијих културних манифестација која се догађа прве недеље септембра, симболично обележавајући и почетак школске године, и када овде можете присуствовати свечаним академијама, изузетно важним културним и научним програмима и доделама различитих награда којима се препознаје рад појединаца и подстиче на даље деловање и постигнућа у областима филологије, књижевности, али и педагогије. Вуков сабор је и једна од ретких манифестација на којима ђаци имају прилику да буду равноправно заступљени са својим учитељима и професорима, па је велики део програма намењен управо – школарцима, ђацима и студентима.
Тршић је удаљен 6 км од Лознице на путу за Ваљево. Тршић је у литератури познат као родно место реформатора српског језика, Вука Стефановића Караџића. Вероватно најпознатије село у Србији, Тршић, није само родно место једне од најзначајнијих личности српске историје, већ је и апсолутно најпосећеније рурално насеље у Србији. Ово је и један од најлепших природних предела Србије, а очување ове зелене средине умногоме има везе баш са Тршићем.
Објекти који се налазе у знаменитом месту Тршић саграђени су у околним селима и пренети у комплекс, тако да су сачували своје просторне и конструктивне облике. Укупан број објеката је 35 и сви се налазе од заштитом: куће, вајати, качаре, млекаре, амбари, воденице, црква, магазе, односно сви они објекти који су некад чинили старо српско домаћинство. У тим објектима се данас налазе Музеј језика и писма, Кућа писаца, Музејска поставка Вукових сабора, Вук и наука, Радионица старих заната, црква брвнара Светог Архангела Михаила, Вукова спомен кућа са окућницом, апартмани за смештај гостију, сувенирница.
Ово је први музеј у Србији који ће се старати о очувању нематеријалне културне баштине, кроз усмеравње активности на истраживање језика и писма који су носиоци нематеријалног културног наслеђа путем интердисциплинарног приступа у истраживању традицијске духовне културе. У Музеју је постављена и стална изложбена поставка Историјски развој српског језика и писма. Музеј поседује и звучни архив, у којем се бележе савремене одлике говора српског језика, различите форме приповедања и лингвистички стереотипи о српском језику.
Тршић је највише посећен за време ђачких екскурзија карактеристичних за почетак и крај школске године, за време традиционалних манифестација – Вуков сабор и Ђачки Вуков сабор, и током лета и викендом када је повећан број излетника. Комплекс је под заштитом државе. Први Вуков сабор овде одржан је 1933. године, као једна од најзначајнијих културних манифестација која се догађа прве недеље септембра, симболично обележавајући и почетак школске године, и када овде можете присуствовати свечаним академијама, изузетно важним културним и научним програмима и доделама различитих награда којима се препознаје рад појединаца и подстиче на даље деловање и постигнућа у областима филологије, књижевности, али и педагогије. Вуков сабор је и једна од ретких манифестација на којима ђаци имају прилику да буду равноправно заступљени са својим учитељима и професорима, па је велики део програма намењен управо – школарцима, ђацима и студентима.
ФЛОРА И ФАУНА ТРШИЋА
Обиље воде, пространих ливада и густих шума омогућава изузетне услове за живот и опстанак разнолике тршићке фауне. Подручје Тршића налази се на граници простирања умерено-континенталне климе, а због промена климатских карактеристика дуж висинског градијента и утицаја шумског покривача овде клима има супконтиненталне карактеристике. Међутим, својим положајем, обликом и вегетацијом утиче на стварање специфичне локалне климе, која се донекле разликује од климе околних подручја. Интересантно је поменути да, иако је Тршић различите висинке разлике, порастом висине клима постаје све влажнија и хладнија, тако да на узвишењима и брдима има одлике планинске климе са хладнијом зимом и свежијим летом.
Очувана шумска станишта, пре свега велики комплекси шума који су предуслов разноврсности животињског света у њима. Најзаступљеније дивље животиње које можете видети су срна, фазан, зец, шумска корњача, лисица, европски јазавац и дивља свиња. Када су у питању змије отровнице, најпознатија змија је свакако поскок, с тим што лети и у топлије време су много заступљеније у каменитим и стеновитим подручјима Тршића и Троноше.
Посебно место у тршићким шумама заузима Вилин коњиц. Када је у питању повезаност Вилиног коњица и Тршића, због велике влажности ваздуха и самог природног станишта, клима за размножавање вилиних коњица је управо најповољнија у Тршићу. Будући да више од пола свог живота проведе као ларва (нимфа), не може се срести нигде сем на дну омањих језера или река где се храни. У Тршићу је то сасвим другачији случај јер због великог броја потока и бара у којима се налази стајаћа вода а где је константна температура они су се савршено прилагодили у тој средини.
Вилин коњиц се сваког јутра сунча или се загрева махањем крила, јер му је топлота неопходна како би могао да функционише. Зато се Вилин коњиц ретко виђа по облачном времену. Храни се инсектима које хвата у лету. Једе око 50 комараца дневно. Поред комараца храни се и лептирима, мувама и другим инсектима. Још један разлог настањености у Тршићу је тај што густе букове шуме "задржавају" велики број комараца а управо тиме се Вилин коњиц храни.